Пређи на садржај

Књига о џунгли

С Википедије, слободне енциклопедије
Књига о џунгли
Скенирана слика насловницe првог издања Књига о џунгли, Радјарда Киплинга
Настанак и садржај
Ориг. насловThe Jungle Book
АуторРадјард Киплинг
ИлустраторЏон Локвуд Киплинг
Језикенглески
Жанр / врста деладјечија књига
Издавање
ИздавачMacmillan Publishers
Датум1894.
Хронологија
НасљедникДруга књига о џунгли

Књига о џунгли (енгл. The Jungle Book) збирка је прича енглеског књижевника Радјарда Киплинга. Већина ликова су животиње као што су тигар Шир Кан и медвјед Балу, мада је главни лик дјечак или „човјек-младунче” Могли, кога су вукови одгајали у џунгли. Већина прича се одвија у шумама Индије; једно мјесто које се више пута помиње је Сеони, град у средишњој индијској држави Мадја Прадеш.

Главна тема дјела је напуштање праћено његовањем, као у Моглијевом животу, одјеком Киплинговог дјетињства. Тема је одјекнула у тријумфу протагониста над Моглијевим непријатељима, као и у причама Рики-Тики-Тави и Бијела фока. Друга важна тема је закон и слобода; приче нису о животињском понашању, још мање о дарвинистичкој борби за опстанак, него о људским архетиповима у животињском облику. Поучавају поштовању ауторитета, послушности и познавању свог мјеста у друштву у складу са „законом џунгле”, али приче илуструју слободу кретања између различитих свијетова, као нпр. када се Могли креће између џунгле и села. Критичари су такође примјетили суштинску дивљину и безакону енергију у причама, одражавајући неодговорну страну људске природе.

Књига о џунгли је остала популарна, дијелом кроз бројне адаптације за филм и друге медије. Критичари попут Свати Синга, примјетили су да се чак и критичари који су се односили опрезно према Киплингу због његовог наводног империјализма, дивили снази његовог приповиједања.[1] Књига је утицала на извиђачки покрет чији је оснивач, Роберт Бејден-Поуел, био Киплингов пријатељ.[2] Перси Грејнџер је саставио Циклус Књиге о џунгли на основу цитата из књиге.

Контекст[уреди | уреди извор]

Приче Радјарда Киплинга први пут су штампане у часописима 1893. и 1894; првобитне публикације су такође садржале ручно скициране илустрације, од којих су неке биле Џона Локвуда Киплинга, његовог оца. Радјард је рођен у Мумбају (тада познат као Бомбај), у западној обалској индијског држави Махараштра, гдје је провео првих шест година живота. Након отприлике десет година у Енглеској, по завршетку школовања, Киплинг се вратио у Индију ради посла скоро 6,5 година. Касније ће своје првобитне приче писати на имању и посједу Наулаха у Дамерстону, у америчкој држави Вермонт.[3] Постоје докази да је Киплинг написао збирку прича за своју ћерку Џозефину (која је преминула од посљедица упале плућа 1899. у шестој години живота); копија првог издања књиге — укључујући и руком писане биљешке аутора својој ћерки — откривена је у Националном фонду Вимпол хол у Кембриџширу 2010. године.[4]

Тема дјела[уреди | уреди извор]

Дјело „Књига о џунгли” представља причу о дјечаку Моглију кога, напуштеног у џунгли, проналази и одгаја породица вукова. Цијела радња дешава се у Индији, у егзотичним предјелима Индијске џунгле, што нам показује да је писац био инспирисан његовим животом у Индији. Породица вукова га чува, васпитава и одгаја, а он им за узврат враћа истинску, топлу и искрену љубав. Сви живе срећно и заједно, испуњени међусобном љубаљу коју једни другима прижају, све док ту њихову срећу не прекрати Моглијев прогонитељ, злогласни тигар Шир Кан.

Идеја[уреди | уреди извор]

Дјело говори о темељним људским вриједностима, праведности и правом пријатељству.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Singh 2016, стр. 7.
  2. ^ „History of Cub Scouting”. Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала 2. 11. 2017. г. Приступљено 30. 10. 2016. „A strong influence from Kipling's Jungle Book remains today. The terms "Law of the Pack", "Akela", "Wolf Cub", "grand howl", "den", and "pack" all come from the Jungle Book. 
  3. ^ Rao 1967.
  4. ^ „Rare Kipling edition discovered”. BBC News. 8. 4. 2010. Приступљено 11. 6. 2024. 

Литература[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]